NEMESIS Divine Retribution

Nešto pred novogodišnje praznike našao sam se sa koleginicom Selenom Simić iz benda Nemesis. Tom prilikom uradili smo jedan razgovor vezan za njen bend Nemesis koji već duže vreme radi punom parom, bez obzira na sve probleme i nedaće koje prate domaće bendove. U svakom slučaju, ako želite nešto više da saznate o domaćoj sceni, bendu Nemesis koiji je pre nekih godinu i više objavio svoj prvenac, i generalno Seleninom radom na praovm ste mestu!

Pozdrav Selena. Za pocetak reci nam kako je cela prica krenula sa Nemesis-om.

Bas nekako jako cudno i spontano. Pevacica i gitaristkinja su se upoznale u gradu, i slucajno skonale da jedna zna da peva, a ova druga svira gitaru. One krenule tako preko interneta da traze bubnjara ili bubnjarku, i naisle na mene, daju mi ponudu koju ne mogu da odbijem a to je da sviramo Arch Enemy, moj tada omiljeni bend. Mi se nadjemo na pivo, tu se dogovorimo da nadjemo jos par devojaka, znamo i basistkinju i drugu gitaristkinju, i ajde kao da probamo. Sve smo bile skepticne oko toga jer nismo jedne druge cule kako sviramo. S’ jednom, kao, ja znam da growl-ujem, ono kao super. Ova druga ja znam da sviram solazu. Isto tako je i njima verovatno prolazilo kroz glavu kad ja kazem sviram duplu pedalu. Nadjemo se mi na toj prvoj probi, i kao jedna pesma, druga pesma, ono kao vau sve zvuci dobro, jos nam je zabavno, zezamo se i kao eto krenule smo da sviramo. Prva svirka nam je bila bas Demo Masters Dvesta Dvojke, gde smo se takmicile kao demo bend, i tu smo prvo mesto osvojile, iako se nismo nadale. I tad smo skapirale da smo super, dobra ekipa, i da pocnemo samo da guramo.

Jako dugo vam je trebalo od trenutka, kada ste prakticno receno krenule da svirate, do snimka prvog albuma, mnogo razloga je tu bilo, dok ste snimili prvi album trebalo vam je pet – sest godina, jel tako?

Tako je. To se sve dosta prolongiralo jer smo mi bas htele puno da sviramo. Ja sam tada pre svirala u raznim nekim bendovima, ali ostatku ekipe je to bio prvi bend. Dok smo se mi malo uhodale, snasle, itd. Imas sto ideja, pa ih dosta bacis. Taj nas kreativni proces je duze trajao, ali mi nismo gubile vreme. Mi smo svirale, i te neobjavljene pesme svirale, i gledale dal se ljudima to svidja. Onda smo mi pre prvog albuma nastupile i na Exit Festivalu, na Hills of Rock festivalu u Bugarskoj isto vece kada su svirali Children of Bodom i Amaranthe, i imamo te neke sulude price.

Ali, imale ste spotove. I to je ocigledno igralo ulogu da bi vas pozvali na neku jacu svirku, van Beograda i Srbije.

Nasa taktika je bila da izbacujemo spot, po spot, po spot, i da imamo te single-ove koji imaju i tu vizuelnu pratnju, jer ipak zivimo u vizuelnom svetu, gde ce ljudi pre kliknuti na pesmu ako ima spot, ili je mozda to bio samo nas trip. Mi uzivamo u tome da snimamo te spotove, da glumimo pred kamerama, nama je to ultra zabavno. Tako da smo izbacile taj prvi single, Vengeance, pa smo izbacile spot za Uprising, lyrics video za pesmu Divine Retribution, i posle toga je sve to islo i mnogo brze i mnogo lakse. Najteze nam je bilo dok smo objavile ta prva dva tri single-a, jer ljudi nisu znali sta da ocekuju, niti smo mi znale kako ce ljudi na to da reaguju.

Primecujem dosta budzetski izgledaju dobri spotovi. Jel ste ulagali novac malo ozbiljniji u to ili ne bas? Sto bi ja reko novac vredan mozda cak i jednog albuma.

Pa i ne bas. Mi se samo jako puno cimamo oko nasih spotova, jer je nas licni trip da to treba da izgleda bas dosta produkcijski dobro, i da sve resurse privatne koje imamo da iskoristimo za to, a ti resursi nisu nuzno materijalni. Ako znamo ljude koji znaju ljude, isl. Mi placamo spotove isto koliko i ostali bendovi, samo sto se nekad i razbolimo posle snimanja spotova kolko smo se iscimale. Taj spot za pesmu Uprising, u njemu imamo helihoptere, i to je za nas bio veliki poduhvat, a jedan od uslova helidroma je bio da snimanje bude u petak trinaesti, tada nema letova jer su ljudi malo sujeverni. I mi kao jos bolje, metal pa jos na petak trinaesti, ovo-ono. Pa recimo nismo imale struju za rasvetu i snimanje, pa sam ja zajmila od strica agregat od dvesta kila, pa se to prevozilo, pa jedva dizemo taj agregat, itd itd. Ali eto, na taj nacin se cimamo, gledamo kako god mozemo,koga god mozemo da pitamo. Nije nas sramota da trazimo pomoc, niti da zamolimo niti da se obratimo nekome da vidimo kako mozemo da izvucemo najvise od toga.

Kada govorimo o vasoj muzici, pogotovu o novijim spotovima, ali cak i neki od ranije, da li postoji taj neki devojacki momenat, posto ste sve devojke u bendu? Recimo, glumica na poslednjem spotu je ipak zena koja vrti mac. Cak i u tekstovima vidimo da je to iz jednog zenskog pogleda na realnost.

Ne mozemo mi da pobegnemo od toga da smo zene, tako da mi svakako gledamo zenskim ocima kako god da okrenes. Ali konkretno poslednji spot tu smo malo kroz neku metaforu htele da provucemo boginju Nemesis, po kojoj je bend i dobio ime, pa samim tim posto je ona, jelte, zenska, ima malo i te neke simbolike. Ta devojka koja igra u spotu, ima povez preko ociju, posto je po mitu ona slepa boginja pravde, vrti mac, ima i onaj pescani sat njen i tako dalje. Malo smo to simbolicki htele da bude,jer nekako mi kad smo kretale svu tu pricu, kad smo birale ime benda, da, mnogi ljudi misle da je to inspirisano pesmom Nemesis Arch Enemy-a, ali u stvari je nama taj bunt, neka kao pravda, koja boginja Nemesis reprezentuje, upravo bila zanimljivija.

Primecujem taktika je bila da se ide na internetu, spotovi, a i svirale ste. U pocetku su vise bili gledani spotovi, ali je broj pregleda spao, iako to svakako nije do vas vec do interneta. Kakva vam je sada taktika, posto su oslabile taktike socijalnih mreza. Mislim, ta promocija je vidno oslabila, moram da primetim.

S’ jedne strane je do algoritama, s’ druge strane ja mislim da je generalno kada je krenula Corona da je nekako zainteresovanost ljudi opala, jer su valjda postali prezasiceni sadrzajima, itd. To je mozda samo moj subjektivni osecaj, jer bendovi snimaju, trude se, izbacuju, ali nekako ne samo kod nas nego i kod drugih bendova ne dolazi do tako dobre reakcije publike.

Kad smo vec kod nove pesme, ona zapravo nije na novom albumu, i ona sad najavljuje prakticno receno nesto sad tvrdji zvuk I originalniji.

Pesma ce biti na novom albumu. Tacno, ona najavljuje i nekako malo tvrdji zvuk, i ozbiljniji zvuk, i ja stvarno mislim da smo mi sada nekako autorski sazrele, i nadam se da se odvajamo malo od tog Arch Enemy zvuka. Bice malo mracnije, i bice malo licnije. Mi jesmo buntovnice, i borimo se protiv nepravde koje nas okruzuju, ali imamo i neke svoje misli i neka svoja osecanja, tako da bice definitivno

tu mnogo vise nas.

U sustini, gledajuci po spotovima i lirikama, dosta ste ozbiljniji bend. Niste u fikciji, vec ste realni buntovnicki bend, bavite se realnoscu. Da li vam je to bio cilj, ili je spontano dosla ta tematika kod vas?

Naprosto, mislim da smo takve kao licnosti. Sve, bas onako, bez dlake na jeziku s’ jedne strane, a s’ druge strane vidimo i nama smeta i nezdrav vazduh, i ovo, i ono, itd. sad da ne zalazim u dublje politicke teme. Tako da sve imamo te neke stvari koje nas tiste, u sta zelimo da uperimo prstom.

Prvi album je prosao relativno fino, pristojno. Sta ocekujete od drugog albuma?

Mi licno imamo mnogo veca ocekivanja od drugog albuma nego od prvog. I komercijalno, i u zvuku, i u svakom pogledu mislimo da je drugi album u stvari prvi album gde mi u stvari pokazujemo ko smo i sta smo. Mi smo u taj prvi album stvarno dale i srce i dusu, ali i dalje smo se tu pronalazile jos uvek, u svakom smislu. A mislim da smo se u drugom albumu bas pronasle. I ako nas posluzi vreme sto se Corone tice, mislim da cemo imati mnogo veci odjek, i na internetu i uzivo.

Opredelile ste se za zive svirke, definitivno. Sigurno imas neku svirku koja ti je ekstremno ostala u pamcenju.

Imale smo puno ludih koncerata. Recimo, da je jedan od nasih najvecih sokova bio bas Hills of Rock kad smo nastupale u Bugarskoj. Mi smo imali opening spot, prve smo svirale. Mislile smo da ce biti oko sto – dvesta ljudi, medjutim kada smo mi krenule da sviramo skupilo se jedno tri – cetri hiljada ljudi. To je ozbiljna masa ljudi, i bas su nas dobro prihvatili. To je jedan od mojih licno omiljenih. Pored toga, obozavam koncert koji smo svirale sa Bullet For My Valentine, u Domu Omladine.

Bila sam iznenadjena kolko mladih ljudi zna nase pesme, jer je dosta bilo klinaca. Ali najbolji provod definitivno je bilo na Revolution Festivalu u Temisvaru. Svakako moram i da pomenem, na Exit-u nam je svaki put bilo fenomenalno. Prvi put smo na Exit-u nastupale 2018 godine na Explosive Stage-u, to je bilo ludilo, a ove godine smo svirali na Main Stage-u pred Sabaton-om, a to je tek iskustvo za sebe, Main Stage i sve. Tada smo shvatile ozbiljnost zadatka, i imale smo malo profesionalniji odnos prema tome.

Govorili smo o domacoj sceni. 2021 godina je po mom misljenju najbolja godina sto se tice heavy metal-a u Srbiji. Mnogo bendova je izdalo jake albume, koji prodiru u inostranstvo. Kakvi su tvoji kontakti sa domacim bendovima, koji su ti favoriti, utisci, isl.?

Dosta i domacih i stranih bendova je izdalo albume i ove i prosle godine, ali je vecina prosla nekako kao u magnovenju, naopako nekako. Moj favorit ove godine je definitivno Infest. Ali mislim da mi na sceni imamo stvarno kvalitetne muzicare i kvalitetne bendove, kojima mozda samo malo fali da predju preko. Neki od njih su nasi drugari iz benda Quasarborn, iz benda Alitor, Infest se vec uspesno probija, The Stone je ozbiljan bend koji radi vec godinama, tako da mislim da ima kod nas potencijala.

Intervju Marko Miranovic, decembar 2021

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s